Opšta uredba o zaštiti ličnih podataka (GDPR) se primjenjuje u Evropskoj uniji od 25.maja 2018. godine.
Ovaj dokument donosi novine, nameće veće standarde zaštite ličnih podataka, jača ulogu organa za zaštitu ličnih podataka i predviđa mogućnost da nadzorni organ izriče novčanu upravnu kaznu za subjekte odnosno rukovaoce koji prekrše zakon čak do 20.000.000 eura.
Crna Gora, kao zemlja koja teži članstvu u Evropskoj uniji, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. list CG", br. 79/2008, 70/2009, 44/2012 i 22/2017 - dalje: ZZPL) uskladiće sa odredbama GDPR-a.
Odredbe Uredbe ne odnose se na sprječavanje, otrivanje i gonjenje počinilaca krivičnih djela već se isto uređuje Direktivom EU 2016/680 s kojom će se takođe usklađivati ZZPL. Za realizaciju ovog zadatka od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, kao predlagača zakona, formirana je Radna grupa čiji su članovi i dva predstavnika Agencije.
Za rukovaoce iz Crne Gore primjena Opšte uredbe je obavezna ukoliko isti imaju sjedište u nekoj od članica EU ili ukoliko nemaju sjedište u EU a vrše obradu ličnih podataka lica u EU (ukoliko vrše nuđenje roba i usluga u EU bez obzira da li se vrši plaćanje ili ukoliko prate ponašanje lica koje se odvija unutar unije). Dakle, Uredba se primjenjuje i na subjekte koji posluju na internetu i obrađuju podatke građana EU. GDPR podrazumijeva obavezu da nivo zaštite ličnih podataka u crnogorskim privrednim subjektima za lica čiji se podaci obrađuju bude na nivou zaštite u ostalim članicama EU.Rukovalac iz CG treba da odredi svoje predstavništvo u EU, donese interne procedure obrade ličnih podataka, preduzme organizacione i tehničke mjere zaštite, vodi evidencije zbirki ličnih podataka koje obrađuje i omogući licu čije podatke obrađuje adekvatno upoznavanje sa svrhom obrade i mogućnosti da se usprotivi daljoj obradi.
GDPR-om je predviđena obaveza da rukovaoci i obrađivači ličnih podataka imenuju službenika za zaštitu ličnih podataka koji će biti prva kontakt tačka ukoliko dođe do povrede prava. Dakle, pojedinac će se najprije obratiti rukovaocu kako bi došlo do otklanjanja povrede a ukoliko to ne da rezultate, podnosiće zahtjev tijelu nadležnom za zaštitu ličnih podataka. Novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti će se precizirati koji subjekti su u obavezi da imenuju službenika za zaštitu ličnih podataka. Aktuelnim Zakonom je u članu 27 stav 3 propisana obaveza određivanja odgovornog lica za zaštitu ličnih podataka za rukovaoce koji imaju 10 i više službenika koji vrše obradu ličnih podataka.
Pravo na zaborav (right to be forgotten) predstavlja pravo da pojedinac od obrađivača zatraži i dobije brisanje podataka. Pojedinac ima pravo na brisanje podataka ukoliko opozove saglasnost za obradu podataka, ako lični podaci više nijesu neophodni za postizanje svrhe obrade, ako su nezakonito obrađivani i sl.
Navedeno znači da ukoliko su podaci objavljeni na internetu isti daljom pretragom ne budu dostupni, što do sada nije bio slučaj već je važilo pravilo jednom na internetu uvijek na internetu. Ovo pitanje je od strane Evropske komisije rezultiralo uvođenjem instituta "prava na zaborav" u duhu presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Google protiv Španije kada je odlučeno da građani imaju pravo da njihovi podaci budu izbrisani iz rezultata pretrage.
Novine koje donosi GDPR su i privatnost po dizajnu i privatnost po pravilu (Privacy by design & Privacy by default). GDPR predviđa da je potrebno kreirati procese obrade podataka i informacione sisteme u koje će biti implementirane mjere zaštite ličnih podataka i načela obrade, pri čemu će podaci biti obrađivani samo u obimu neophodnom za postizanje svrhe obrade.
Usvajanjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u koji će biti transponovane odredbe GDPR-a građanima Crne Gore biće omogućen nivo zaštite ličnih podataka koji imaju građani EU.
IZVOR: Vebsajt Agencija za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama, 20.07.2018.
Naslov: Redakcija