Prema mišljenju 72,6 odsto sudija, stanje u sudstvu je uglavnom dobro. S druge strane gotovo polovina građana Crne Gore ima negativan stav o sudstvu, dok isto toliko sudija smatra da javnost uglavnom ima povjerenje u njihov rad, pokazalo je istraživanje o povjerenju sudija i građana u pravosuđe, koje je Građanska alijansa (GA) realizovala u saradnji sa Udruženjem sudija Crne Gore.
"Prema mišljenju sudija, stanje u sudstvu je uglavnom dobro (72,6 odsto), što je na nivou istraživanja iz 2013. godine (72 odsto). Da je stanje veoma dobro, smatra 22,6 odsto, dok 4,2 odsto sudija smatra da je stanje uglavnom loše", podaci su iz istraživanja GA.
Na pitanje kako ocjenjuju uređenost sudnica i način na koji ona utiče na pristup javnosti (stranaka, građana, predstavnika medija) sudu i efikasno vođenje postupka, u 32,5 odsto slučajeva sudije su odgovorile da je infrastruktura sudnica dovoljno uređena sa aspekta mogućnosti za pristup javnosti, a da nije dovoljno uređena u 28,3 odsto slučajeva.
"Sudije su u 15,1 odsto slučajeva odgovorile da se posebne prostorije koje mogu omogućiti pristup sudu koriste samo kada je u pitanju povećan interes javnosti za prisustvo određenom suđenju", pokazalo je istraživanje.
Funkcionisanjem pravosudnog informacionog sistema (PRIS) zadovoljno je 67 odsto sudija, dok to nije slučaj sa 20 odsto njih.
"U 48 odsto slučajeva sudije smatraju da su državni organi koji su zaduženi za registraciju prijava prebivališta i boravišta ažurni. Da su neažurni smatra 24,10 odsto, a 27,4 odsto njih nema poseban stav o ovom pitanju", navodi se u istraživanju.
Na pitanje "Kako ocjenjujete ulogu drugih organa u sprovođenju pravde i efikasnosti postupka", 70,8 odsto sudija smatra da doprinose, ali bi njihovo učešće moralo biti znatno efikasnije što je na nivou prošlogodišnjeg istraživanja.
"Da ovi organi slabo doprinose rješavanju predmeta i efikasnosti postupka smatra 5,7 odsto sudija. Prema mišljenju sudija, na usporavanje postupka i efikasnosti rada sudova najviše utiču drugi organi državne uprave i lokalne samouprave (41,5 odsto), policija (21,2 odsto) i tužilaštvo (6,1 odsto). Sudije ukazuju u kontinuitetu da je Pošta Crne Gore takođe neko ko neurednim dostavnicama usporava postupak", navodi se u istraživanju.
O tome "Kako procesna pravila djeluju na stavove i ponašanje stranaka i efikasnost postupka", sudije u 49,6 odsto kažu da su efikasna, ali mogu biti poboljšana. Procenat onih koji smatraju da postojeća procesna pravila komplikuju i usporavaju postupak, odnosno, da omogućavaju previše zloupotreba procesnih ovlašćenja iznosi ukupno 7,2 odsto".
"Da postoji prostor i za unapređenje administrativne i stručne podrške radi povećanja kvaliteta i ažurnosti postupka smatra 49,1odsto sudija, što je porast u odnosu na prošlogodišnje istraživanje (44,5 odsto); dok 21 odsto sudija smatra da je postojeća podrška nedovoljna. Zadovoljstvo stepenom stručne podrške izrazilo je 21.2 odsto sudija", pokazalo je istraživanje.
Sudije su i dalje nezadovoljne postojećim kapacitetima sudskih vještaka koji utiču na očekivanja stranaka i suda, ali i na kvalitet presuda.
"Da postoji deficit vještaka u pojedinim oblastima i da to negativno utiče na kvalitet i efikasnost postupka smatra 58,5odsto anketiranih sudija, dok 11,8 odsto smatra da 'uloga vještaka znatno usporava postupak'. Kvalitetom i ažurnošću rada vještaka je zadovoljno 19,8 odsto sudija", navodi se u saopštenju.
Na pitanje "U kojoj mjeri javnost ima povjerenja u rad sudova", 49.1 odsto sudija je odgovorilo da javnost uglavnom ima povjerenja, odnosno da ima povjerenja u velikoj mjeri (6.6 odsto).
"Da javnost uglavnom nema povjerenja u rad sudova odgovorilo je 18.4 odsto. Ne može da procijeni 24.1 odsto sudija Kao glavne razloge nepovjerenja javnosti u rad sudstva, sudije vide u dužini trajanja postupka i nedovoljne informisanosti građana. Takođe i njihova lična očekivanja od suđenja, nedovoljna upućenost u rad sudova i nezadovoljstvo ishodom konkretnog sudskog postupka razlozi su koje sudije navode na ovakve zaključke. u ovom kontekstu. Najveći procenat sudija (50.5 odsto) smatra da je 'izvještavanje medija uglavnom zadovoljavajuće, sa povremenim neobjektivnim izvještajima'. Da je izvještavanje 'zadovoljavajuće i objektivno' smatra 13.2 odsto, a da je 'nezadovoljavajuće i neobjektivno' ili 'uglavnom nezadovoljavajuće' smatra 23.1 odsto. Sudije koji ne znaju kakav je generalno odnos medija prema sudu je 8.5 odsto", navodi se u istraživanju GA.
Na pitanje kakvi su stavovi stranaka o radu suda, 53.8 odsto sudija je izjavilo da su uglavnom dobri, što je porast u odnosu na 2018. godinu (44.9 odsto), dok je 35.4 odsto izjavilo da ne može da procijeni. Da su stavovi uglavnom loši, smatra 2.4 odsto sudija.
"Na pitanje čemu stranke eksplicitno ili implicitno najviše prigovaraju prije i tokom sudskog postupka, odgovori sudija su gradirani od 1 do 7, pri čemu je 1 najmanji stepen prigovaranja, a 7 najviši. Kao i prošle godine, sudije smatraju da građani najviše prigovaraju dužini trajanja postupka - 20,8 odsto", pokazalo je istraživanje.
IZVOR: Vebsajt RTCG, 09.01.2020.
Naslov: Redakcija