Osam zakona koje je parlament usvojio od 2008. godine do danas, uglavnom na predlog poslanika opozicije, a bez prethodne procjene fiskalnog uticaja i saglasnosti Vlade godišnje državu koštaju 65,2 miliona.
Pošto ovi zakoni podrazumijevaju i određene uštede konačna cifra je 53,85 miliona eura ili 2,54 odsto državnog budžeta, 6,96 odsto tekuće potrošnje i 15,82 odsto kapitalne - pokazala je Vladina analiza, a koja je urađena na osnovu podataka dobijenih od Ministarstva rada i Ministarstva finansija.
Zakoni su donošeni i pored upozoravanja iz Vlade, ali i ekonomskih analitičara da to prijeti da ugrozi održivost javnih finansija. Iz vlasti su uporno ponavljali i da se u narednom periodu mora voditi računa da se ne donose zakoni bez precizne analize fiskalnog uticaja.
Problemi su se već pojavili jer je za isplate po ovim zakonima, u čijem donošenju je preskočena Vlada, u budžetu za ovu godinu planirano 27,6 miliona eura, ali se pokazalo da su projekcije mnogo veće od očekivanih.- Analiza pokazuje da će faliti još najmanje 26,2 miliona eura - dominantno za isplate majkama sa troje i više djece i naknada roditelju ili staratelju-njegovatelju lica korisnika lične invalidnine.
Ekonomski analitičar Predrag Drecun rekao je da u skupštinsku proceduru ne treba prihvatati zakone koji nemaju procjenu koliko bi njegova primjena koštala budžet.
"Predsjedavajući parlamenta je isključivo odgovoran za koncipiranje dnevnog reda. Nipošto se ne smije dozvoliti da usvajamo zakone za koje nema procjene koliki je uticaj na budžet. Građani, uostalom, treba da znaju koliko će ih koštati usvajanje bilo kog zakona", kaže Drecun i dodaje da je neodgovorno političko ponašanje ako se građaninu uskrati takva informacija.
Izvor: Izvor: Vebsajt RTCG, 07.11.2016.