Zastava Srbije | Zastava Bosne i Hercegovine

CENTRALNA BANKA CG: Očekuje se porast javnog duga


Fabris: Javni dug će rasti, nastaviti sa mjerama fiskalne konsolidacije

Javni dug Crne Gore će 2016. godine rasti, zbog čega je značajno da strukturni budžetski deficit ne bude viši od jedan odsto i da se nastavi sa mjerama fiskalne konsolidacije, ocijenio je viceguverner Centralne banke CBCG, Nikola Fabris.

On je rekao da je, imajući u vidu projekat finansiranja izgradnje autoputa, evidentno da će javni dug u ovoj godini imati tendenciju rasta.

"Obaveza izrade Vladinog sanacionog plana za smanjivanje javnog duga će nastati u ovoj godini", rekao je Fabris.

On je naveo da je prošla godina bila bolja u odnosu na 2014. godina.

"U prošloj godini smo dobili i dvije nove banke. Imamo dosta razloga za zadovoljstvo, jer prvi put od 2008. godine imamo rast kreditne aktivnosti. Ukupni krediti su na kraju novembra iznosili 2,5 milijardi eura i povećani su 6,1 odsto u odnosu na kraj 2014. godine", precizirao je Fabris.

On je naveo i da su kamatne stope u padu.

Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa je, prema posljednjim raspoloživim podacima za oktobar prošle godine, iznosila 8,79 odsto i zabilježila je pad od 0,49 procentna poena na godišnjem nivou.

"Još veći pad je zabilježen kada posmatramo kamatne stope na novoodobrene kredite. Tako je ova stopa u oktobru iznosila 7,76 odsto i zabilježila je pad od 1,95 procentnih poena na godišnjem nivou", rekao je Fabris.

On je dodao i da su loši krediti takođe pali.

"Na kraju novembra ukupni nekvalitetni krediti su iznosili 333,5 miliona eura i zabilježili su pad od 14,9 odsto na godišnjem nivou", saopštio je Fabris.

Ključni razlozi nezadovoljstva su, kako je saopštio, i dalje u visokim kamatnim stopama i relativno visokom nivou loših kredita.

"Moje očekivanje je da će pojačana konkurencija na bankarskom tržištu, kao i prisustvo jeftinijih izvora finansiranja, prije svega depozitnih sredstava, uticati na nastavak tendencije pada kamtnih stopa. To znači da, po mom mišljenju, treba očekivati blagi pad kamatnih stopa i u ovoj godini", rekao je Fabris.

Takvo očekivanje, kako je dodao, potvrđuje i redovna anketa koju CBCG sprovodi među bankama, koja je pokazala da 12 banaka očekuje pad efektivnih kamatnih stopa, a samo dvije njihov nepromijenjen nivo.

Kada su u pitanju projekcije rasta ekonomije za 2016. godinu, Fabris je saopštio da je očekivanje CBCG da će biti zabilježen rast od 3,5 odsto do četiri odsto bruto domaćeg proizvoda BDP, ukoliko se pođe od pretpostavki da će izgradnja autoputa krenuti punim kapacitetom, kao i da će biti dobra turistička sezona.

"Svako javno finansiranje velikih projekata ima svoje dvije strane. S jedne strane ono daje doprinos ubrzanom ekonomskom rastu, a sa druge utiče na rast javnog duga. Značajno je da se, kada je u pitanju javno finansiranje ovakvih projekata, obezbijedi da razvojna komponenta omogući održivost javnog duga", objasnio je Fabris.

Na pitanja da li se može očekivati veće kreditiranje preduzeća, posebno malih i srednjih, Fabris je odgovorio da su banke tradicionalno obazrive kada je u pitanju finansiranje malih i start-up firmi.

"To nije specifičnost samo Crne Gore, već i regiona i razvijenih zemalja. Ova preduzeća, zbog male imovine i kratke istorije poslovanja, nose potencijalno veći rizik kada je u pitanju uredno servisiranje kreditnih obaveza. Stoga u velikom broju zemalja, država na određeni način nastoji da olakša kreditiranje tih preduzeća", objasnio je Fabris.

Kada je u pitanju Crna Gora, on je naveo da je Investiciono-razvojni fond IRF dao značajan doprinos kreditiranju tog segmenta.

"Bilo bi korisno da se u narednom periodu povećaju raspoloživa sredstva IRF-a za ovaj segment privrede. Rješenje se može tražiti i u kreditnim linijama međunarodnih finansijskih institucija koje bi bile plasirane preko IRF-a", rekao je Fabris.

Komentarišući ulazak novih banaka na crnogorsko tržište, on je ocijenio da će pojačana konkurencija uticati na to da se među bankama zaoštri borba za klijente, odnosno ostvarenje profita.

"Povećani broj banaka će svakako pozitivno uticati na klijente banaka. Pojačana konkurencija je korisna za krajnje korisnike, a njeni efekti su vidljivi već sada, u vidu rasta kreditne aktivnosti i tendencije blagog pada kamatnih stopa", zaključio je Fabris.

Izvor: Vebsajt CdM, 03.01.2016.