Zastava Srbije | Zastava Bosne i Hercegovine
glavna-slika
Email Print

ZAKON O SLOBODI VJEROISPOVIJESTI ILI UVJERENJA I PRAVNOM POLOŽAJU VJERSKIH ZAJEDNICA: Evropski sud za ljudska prava nije odbio zahtjev, Advokatske kancelarije Radić, da se Crnoj Gori zabrani sprovođenje Zakona

05.02.2020.


Netačni su navodi iz saopštenja Vlade CG u vezi "odluka" Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i neosnovani su zaključci Vlade "da su primjedbe koje se odnose na račun Zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica ("Sl. list CG", br. 74/2019) isključivo ideološke prirode i da nemaju utemeljenja ni u domaćem ni u međunarodnom pravu", navodi se u saopštenju Advokatske kancelarije Radić.

Sud u Strazburu nije 31.1.2020. doneo "odluku" o odbijanju zahjteva da se Crnoj Gori privremeno zabrani primena Zakona do donošenja odluke Ustavnog suda CG ili do zaključenja temeljnog ugovora između Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Crne Gore.

Sud u Strazburu nije doneo odluku 9.10.2012. da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi osporena restitucija imovine, vredna više stotina miliona eura, oduzeta 1946. godine od strane Sreske poljoprivredne komisije i Zemaljskog agrarnog suda.

- Naime, Evropskom sudu za ljudska prava može se podnjeti predstavka u roku od 6 meseci od donošenja odluke Ustavnog suda CG i taj uslov nije ispunjen jer Ustavni sud do danas nije doneo takvu odluku. Dok traje postupak ocene ustavnosti, u cilju sprečavanja nastanka nenadoknadive štete, Ustavni sud može po predlogu ili samoinicijativno doneti odluku da osporene odredbe Zakona suspenduje do okončanja postupka ocene ustavnosti. Taj Zakon, kao što je to 24.1.2020. saopštio i Premijer, počeo je da se primenjuje i on ne priznaje Srpskoj pravoslavnoj crkvi status pravnog lica sve dok se ne registruje kod nadležnog ministarstva. Kako ni nakon mesec dana Sud nije odlučivao ni o privremenoj meri, dana 17. i 25.1. 2020. godine o neustavnostima i mogućim problemima obavešteni su Predsednik i Premijer. Poseban problem stvaraju odredbe Zakona kojima je Država ostavila sebi rok od godinu dana da se preknjiži na imovini uknjiženoj sada na SPC. S obzirom da Država u veoma kratkom roku, od nekoliko dana, može da se upiše kao vlasnik svih nepokretnosti, a da postupak pred Ustavnim sudom traje godinu i duže, stvoren je utisak da bi Ustavni sud mogao da proglasi neustavnim osporeni Zakon, a da to ne bi imalo bilo kakvog efekta. Naime, za razliku od prethodnog Ustava, prema čl. 152. st. 2. Ustava Crne Gore ("Sl. list CG", br. 1/2007 i 38/2013 - Amandmani I-XVI), objavljivanjem odluke o neustavnosti nekog zakona taj zakon prestaje da se primenjuje na buduće odnose, ali nema značaj na odluke koje su do tog dana postale pravosnažne (upis imovine na Državu). Iz navedenih razloga ostvaren je kontakt sa Evropskim sudom za ljudska prava, kome je objašnjeno značenje čl. 152. st. 2. Ustava CG, pa je zatraženo da on, bez obzira na to što još uvek nisu ispunjeni uslovi za podnošenje zvanične predstavke, donese istovetnu privremenu meru kao što je to zatraženo od Ustavnog suda CG. Tako nešto propisi Suda ne predviđaju i Sud takvu odluku do sada nije donosio. Po prijemu našeg predloga oglasio se dežurni sudija osporavajući donošenje takve odluke navodeći da taj predlog ne spada u Pravilo 39. objašnjavajući da se taj član u ogromnom broju slučajeva primenjivao na slučajeve proterivanja i ekstradicije, kada bi pritužilac bio u stvarnom riziku povrede prava na život, podvrgnut mučenju ili nehumanom tretmanu, ukoliko bi bio poslat u odredišnu državu - navodi se u saopštenju.

Međutim, i pored negativnog mišljenja dežurnog sudije, na kraju tog dopisa od 31.1.2020. stoji: "Bio bih vam zahvalan ako me obavestite što pre možete da li želite da nastavite sa vašim pritužbama u smislu Konvencije", sa napomenom da Sud šalje komplet za predstavku sa nalepnicama sa bar kodovima. Postupajući po navedenom obaveštenju, Advokatska kancelarija Radić je obavjestila Sud da nastavljaju sa tim postupkom.

Što se tiče postupka iz 2012. godine, u vezi restitucije imovine SPC-u, koliko navode iz ove advokatske kancelarije, Sud je konstatovao da nije u mogućnosti da obaveže Crnu Goru da ispuni odredbu stava 2. člana 8. Zakona o povraćaju oduzetih imovinskih prava koja glasi: "Uslovi, način i postupak povraćaja oduzetih imovinskih prava vjerskim zajednicama urediće se posebnim zakonom".

- Što se tiče navoda Vlade da je još u Knjaževini, kasnije u Kraljevini Crnoj Gori, Crnogorska pravoslavna crkva bila autokefalna i da je koristila tu imovinu - dokaz o kanonskoj autokefalnosti ne posedujemo. Uvidom u registar Poreske uprave CG nismo naišli ni na podatak da je Crnogorska pravoslavna crkva registrovana, ali smo naišli na podatak da je 01.01.1900. na Cetinju registrovana PRAVOSLAVNA CRKVA sa PIB 02304252 - zaključuje se u saopštenju Advokatska kancelarija Radić.


IZVOR: Advokatska kancelarija Radić, 04.02.2020.